(6) Правилник о условима за регистрацију ДДД службе доноси министар.”.

Досадашњи став 3. постаје став 7.

Члан 6.

У члану 10. у ставу 1, као и у даљем тексту Закона, ријечи: “овлашћеног ветеринарског инспектора” замјењују с е ри јечи ма : “службе ног ве те ри на ра” у од го ва ра ју ћем па - дежу.

Члан 7.

У члану 11. послије става 3. додаје се нови став 4., ко- ји гласи:

“(4) Трошкове слања материјала на испитивање из ста- ва 3. овог члана сноси Министарство.”.

Досадашњи став 4. постаје став 5.

Члан 8.
У члану 14. ст. 4. и 5. мијењају се и гласе:

“(4) Канцеларија за унос података која је у саставу Ми- нистарства спроводи своје активности на начин и под условима које правилником прописује министар.

(5) Запослени у Канцеларији за унос података обавезни су да посједују цертификат о завршеној обуци за унос по- датака, који издаје Канцеларија за ветеринарство БиХ, а Министарство врши стручни надзор над спровођењем идентификације животиња и контролу кретања животиња на територији Републике Српске.”.

У ставу 14. послије ријечи: “псе” додаје се ријеч: “пра- вилником”.

Став 19. мијења се и гласи:

“(19) Над свим говедима, свињама, овцама, козама, ко- њима и другим животињама које се затекну у промету, а које не посједују прописану ветеринарску документацију, спро ве шће с е ка ран тин ске мје ре на те рет вла сни ка или чу - вара животиња. Након спроведених карантинских мјера, и у складу са резултатима лабораторијских претрага, ако су животиње здраве, ветеринарски инспектор ће наредити за- тварање карантина, издавање увјерења о здравственом ста- њу и идентификацију животиња, а за које власник сноси трошкове издавања увјерења и идентификације. Над живо- тињама код којих се утврди неповољан здравствени статус спроводе се мјере прописане овим законом.”.

Послије става 20. додаје се нови став 21., који гласи:

“(21) Правилник о начину и условима вршења послова Канцеларије за унос података из става 4. овог члана доно- си министар.”.

Члан 9.
Послије члана 14. додаје се нови члан 14а., који гласи:

“Члан 14а.

Власник животиња обавезан је платити накнаду за др- жање животиња за велике животиње, као што су: коњи, го- веда, свиње, овце и козе и друге животиње које одговарају величини побројаних без обзира на категорију, а која се на- плаћује приликом обиљежавања животиње и приход је бу- џета Републике Српске.”.

Члан 10.

У члану 15. у ставу 1. послије ријечи: “поријекла” до- дају се ријечи: “и храна за животиње”.

Став 3. мијења се и гласи:

“(3) Ветеринарски цертификат издаје службени ветери- нар на одређено вријеме након ветеринарско-санитарног прегледа при утовару пошиљки из става 1. овог члана које се отпремају превозним средствима изван територије оп- штине, односно града.”.

Послије става 4. додају се нови ст. 5. и 6., који гласе:

“(5) Ако се утврди да увјерење о здравственом стању животиња или други прописани ветеринарски цертифика- ти за животиње, намирнице и сировине које су у промету и допремљене са територије друге општине имају недостат-

ке или потичу из мјеста са нејасном епизоотиолошком си- туацијом или ако се утврди да ветеринарских докумената уопште нема, ветеринарски инспектор може наредити јед- ну од сљедећих мјера:

а) истовар животиња и стављање у карантин и подврга- вање дијагностичким испитивањима,

б) враћање у мјесто утовара, гдје ће бити стављене у карантин,

в) упућивање на клање и

г) привремено стављање ван промета сировине и на- мирнице до стицања коначних резултата о прегледима и испитивањима.

(6) Трошкове наређених мјера из става 5. овог члана сноси пошиљалац или власник животиња, односно намир- ница и сировина.”.

Члан 11.

У члану 17. послије става 1. додају се нови ст. 2. и 3., који гласе:

“(2) Обиљежавање, односно цертификовање прехрам- бених производа врши се ради обезбјеђивања сљедивости у производњи и промету прехрамбених производа.

(3) Да би се обезбиједила сљедивост у производњи и промету, министар ће услове прописати: Правилником о квалитету меса животиња за клање, живине и дивљачи, Правилником о квалитету производа од меса, Правилни- ком о квалитету меса риба, Правилником о ветеринарско- санитарним условима у објектима за продају производа животињског поријекла ван регистрованих пословних про- сторија и Правилником о квалитету млијека и производа од млијека.”.

Досадашњи став 2. постаје став 4.

Члан 12. Члан 20. мијења се и гласи:

“(1) Рјешење о одобрењу за одржавање изложби, сајмо- ва, оцјењивање или такмичење животиња, разних приред- би са животињама (циркуси, путујући зоолошки врт и слично) доноси ветеринарски инспектор, односно службе- ни ветеринар по поднесеном захтјеву организатора.

(2) Правилник о условима за одржавање изложби, сај- мова, оцјењивање или такмичење животиња и разних при- редби са животињама доноси министар.”.

Члан 13.

У чла ну 22. у ст а ву 3. по сли је ри јечи: “с а ку пља ње,” до- дају се ријечи: “сабирних мјеста за откуп сировог млијека, објеката за паковање јаја,”.

Став 6. мијења се и гласи:

“(6) Ветеринарско-санитарном прегледу подлијежу: ко- питари, папкари, живине, кунићи, дивљач и рибе прије клања; месо копитара, папкара, перади, кунића, дивљачи и рибе; млијеко, јаја; те производи од меса, рибе, млијека и јаја; мед; ракови, шкољке, пужеви и жабе; као и производи од ракова, шкољки, пужева и жаба који су намијењени јав- ној потрошњи.”.

Послије става 6. додају се нови ст. 7, 8, 9, 10, 11, 12. и 13., који гласе:

“(7) Ветеринарско-санитарном прегледу подлијежу по- шиљке животињског поријекла код утовара, претовара и истовара, ако се отпремају на територију друге општине или града.

(8) Физичка и правна лица која су регистрована за про- изводњу, складиштење или трговину производима, сирови- нама, прехрамбеним производима животињског поријекла, одговарају за здравствену исправност производа, сирови- на, прехрамбених производа животињског поријекла, у свим фазама производње, складиштења и трговине, а за са- моконтролу у производним погонима одговоран је прои- звођач.

раду меса, риба, ракова, шкољки, пужева, жаба, млијека и јаја; те објекти и опрема за њихово складиштење; као и опрема, прибор, одјећа и санитарне књижице запослених радника, као и друга документација и евиденције.

(10) Обавезне ветеринарско-санитарне прегледе живо- тиња за клање, намирница и сировина, као и примјену HACCP принципа обављају ветеринарски инспектори и службени ветеринари за чији рад је потребна сагласност Министарства.

(11) Субјекти који обављају дјелатност клања животи- ња, производњу и промет хране животињског поријекла, хране за животиње, као и сакупљање, прераду и уништава- ње споредних производа животињског поријекла дужни су да имају уведен HACCP систем и да примјењују његове принципе.

(12) Менаџмент субјеката у пословању са храном и храном за животиње који примјењују принципе HACCP дужни су два пута годишње обављати едукацију особља.

(13) Рок за имплементацију HACCP система је 30. јун 2012. године.”.

Досадашњи ст. 7, 8, 9. и 10. постају ст. 14, 15, 16. и 17.

У досадашњем ставу 9., који постаје став 16., послије ријечи: “производе” додају се ријечи: “за које се издаје по- тврда надлежног ветеринарског инспектора”.

Досадашњи став 10., који постаје став 17., мијења се и гласи:

“(17) Министар доноси правилнике о:

а) условима које морају задовољавати објекти за клање животиња, обраду, прераду и складиштење производа жи- вотињског поријекла,

б) начину обављања ветеринарско-здравственог пре- гледа и контроле животиња прије клања и производа живо- тињског поријекла,

в) хигијени хране за животиње,

г) нуспроизводима животињског поријекла који нису за исхрану људи,

д) условима за издавање, садржај и облик потврде о ве- теринарско-санитарном прегледу и

ђ) условима за рад сабирних мјеста за сирово млије- ко.”.

Досадашњи став 11. постаје став 18.

Члан 14.

У члану 23. послије става 2. додају се нови ст. 3, 4, 5, 6, 7. и 8., који гласе:

“(3) Промет животињских кожа забрањено је вршити без претходног прегледа на антракс, ако коже потичу од животиња које су заклане без извршеног ветеринарско-са- нитарног прегледа или ако потичу од угинулих животиња.

(4) Субјекти који се баве прометом или прерадом коже дужни су да воде евиденцију о поријеклу откупљених ко- жа и чувају је три године.

(5) Коже у промету из става 4. овог члана морају бити видно обиљежене редним бројем евиденције.

(6) Субјекти који се баве прометом или прерадом коже дужни су да доставе овлашћеној лабораторији узорке кожа из става 3. овог члана ради њиховог прегледа на антракс.

(7) Коже које нису прегледане на антракс складиште се одвојено од других животињских кожа.

(8) Правилник о облику и садржају евиденције за коже доноси министар.”.

Члан 15. Члан 26. мијења се и гласи:

“(1) Захтјев за регистрацију објеката из члана 22. став 3. Закона подноси се Министарству, на обрасцу који про- писује министар.

(2) По пријему захтјева за регистрацију, министар рје- шењем формира комисију за преглед објекта, која има нај-

мање три члана, а предсједник комисије је радник Мини- старства.

(3) Трошкове рада комисије из става 2. овог члана сно- си подносилац захтјева.

(4) Ако објекат испуњава прописане ветеринарско-са- нитарне услове, односно опште и посебне услове за хиги- јену хране и хране за животиње, министар доноси рјешење о испуњености ветеринарско-санитарних услова и општих услова за хигијену хране и додјељује ветеринарски кон- тролни број (у даљем тексту: рјешење о испуњености услова).

(5) Објекти на основу рјешења о испуњености услова, зависно од врсте дјелатности која се у њима обавља, упи- сују се у Регистар објеката, односно Регистар одобрених објеката, који се води у Министарству и додјељује им се ветеринарски контролни број.

(6) Објекти из члана 22. став 3. Закона могу се реги- стровати за извоз ако испуњавају ветеринарско-санитарне услове, односно опште и посебне услове за хигијену хране и хране за животиње и на основу рјешења о извозном кон- тролном броју додјељује им се извозни контролни број и уписују се у Регистар извозних објеката.

(7) Министар правилником прописује ветеринарско-са- нитарне услове, односно опште и посебне услове за хиги- јену хране и хране за животиње, као и поступак за упис у Ре ги ст ар.

(8) Министарство има право и обавезу да врши ревизи- ју испуњености услова по издатим рјешењима, а ревизују врши комисија за преглед објеката.

(9) Министар прописује услове стручности за чланове комисије за преглед објеката, трошкове рада комисије и форму њеног извјештаја о раду.

(10) Висину накнаде из става 3. овог члана, као и начин наплате утврђује Влада одлуком, на приједлог Министар- ства.

(11) Министарство доставља податке о регистрацијама и уписима објеката Канцеларији и Инспекторату.”.

Члан 16.
Послије члана 26. додаје се нови члан 26а., који гласи:

“Члан 26а.

(1) Изузетно од члана 26. Закона, за вријеме док коми- сија не оконча утврђивање испуњености услова за објекте за клање животиња и објекте за производњу и промет хра- не животињског поријекла, министар доноси рјешење о испуњености услова којим се привремено одобрава оба- вљање дјелатности у објекту.

(2) Рјешење којим се привремено одобрава обављање дјелатности у објектима из става 1. овог члана издаје се на период од три до шест мјесеци.

(3) Прије истека рока рјешења којим се привремено одобрава обављање дјелатности у објектима из става 1. овог члана, комисија из члана 26. став 2. овог закона утвр- ђује испуњеност општих и посебних услова за хигијену хра не. На о с но ву ми шље ња коми си је ми ни ст ар до но си рје - шење којим се одобрава обављање дјелатности и додјела ветеринарског контролног броја.

(4) Ако објекат не испуњава опште и посебне услове за хигијену хране и хране за животиње или подносилац за- хтјева не отклони недостатке који могу утицати на хигије- ну сировина и производа животињског поријекла, мини- стар укида рјешење из става 1. овог члана о испуњености услова за рад објекта.”.

Члан 17.

У члану 27. послије става 4. додају се нови ст. 5, 6. и 7., који гласе:

(6) Ветеринарски инспектор и службени ветеринар од- говорни су за контролу одобрених објеката и дужни су ре- довно достављати извјештаје о извршеним контролама.

(7) Процјену ризика и категоризацију објеката на осно- ву процјене ризика врши Министарство, на основу чега се из ра ђу је план по ко јем ће ве те ри нар ске ин спек ци је вр ши - ти службену контролу.”.

Досадашњи ст. 5. и 6. постају ст. 8. и 9.

У досадашњем ставу 5., који постаје став 8., послије ријечи: “животиња” додају се ријечи: “и ветеринарско-са- нитарне прегледе на начин како је назначено у рјешењу о овлашћењу које издаје министар”.

Члан 18.

У члану 29. у ставу 1. ријеч: “обезбјеђивати” замјењује се ријечима: “одговарати за”.

Члан 19.

У члану 33. у ставу 1. послије ријечи: “тржиште” дода- ју се ријечи: “приплодних животиња,”.

Члан 20.
У члану 38. став 1. мијења се и гласи:

“(1) Трупови угинулих животиња и нуспроизводи мо- рају се прерадити, обрадити или уништити у објектима за прераду, обраду или уништење нуспроизвода и није дозво- љено бацати у ријеке, канале или друге водене токове, као и остављати их на путевима, отвореном простору, шумама или другим мјестима.”.

У ставу 6. послије ријечи: “лешева животиња и нуспро- извода” додају се запета и ријечи: “уз пратећу потврду о извршеном ветеринарско-санитарном прегледу”.

Члан 21.

У члану 41. у ставу 1. у тачки б) послије ријечи: “живо- тиња” ријеч: “и” брише се и додаје се запета, а у тачки в) послије ријечи: “болести” брише се тачка и додаје ријеч: “и”.

Послије тачке в) додаје се нова тачка г), која гласи:

“г) ако власник уплати накнаду за пружање ветеринар- ских услуга.”

Члан 22.
У члану 43. ст. 2. и 3. мијењају се и гласе:

“(2) Све остале мјере које нису обухваћене ставом 1. овог члана финансирају се из средстава Фонда за сузбија- ње и искорјењивање заразних болести и осталих средстава по грантовима, планираних унутар редовних подстицајних средстава Агенције за аграрна плаћања.

(3) Поред средстава из става 2. овог члана, Фонд за су- збијање и искорјењивање заразних болести финансира се и из средстава која чине:

а) средства прикупљена по основу накнада за ветери- нарско-санитарне прегледе и контролу:

1) животиња за клање и преглед меса након клања,

2) животних намирница на мјесту производње и ускла- диштења до њиховог стављања у промет,

3) животињских производа који се врше на тржницама и пијацама прије стављања у промет,

4) пошиљки животиња, животињских производа, живо- тињских сировина и животињских отпадака који се отпре- мају превозним средствима изван подручја општине, одно- сно града, при утовару и истовару;

б) средства прикупљених по основу издавања увјерења о здравственом стању животиња и

в) лична средства фармера.”
Став 4. брише се.
Досадашњи став 5. постаје став 4.
Послије ставa 4. додаје се нови став 5., који гласи:

“(5) Министар доноси правилник којим прописује услове и начин прикупљања средстава Фонда за сузбијање и искорјењивање заразних болести из става 3. овог члана.”.

Члан 23.

У члану 44. у ставу 2. ријеч: “Министарство” замјењу- ју се ријечима: “Влада одлуком”.

Послије става 2. додаје се нови став 3., који гласи:

“(3) Ветеринарска служба финансира се:

а) из средстава оснивача у складу са актом о оснивању,

б) из буџетских средстава за мјере које одреди Мини- старство,

в) из средстава прикупљених пружaњем ветеринарских услуга и

г) из других средстава.”. Досадашњи став 3. постаје став 4.

Члан 24.
Послије члана 44. додаје се нови члан 44а., који гласи:

“Члан 44а.

(1) Накнаде прописане у члану 14а. и члану 43. став 3. тачка а) овог закона приход су буџета Републике Српске и прикупљају се преко рачуна јавних прихода Републике Срп ске.

(2) Висину накнаде из става 1. овог члана, као и начин наплате, утврђује Влада одлуком, на приједлог Министар- ства.

(3) Начин наплате и расподјелу прикупљених средста- ва који су прописани у члану 43. став 3. тачка б) овог зако- на утврђује Влада одлуком на приједлог Министарства.”.

Члан 25.

У члану 51. послије става 2. додају се нови ст. 3. и 4., који гласе:

“(3) Министарство даје сагласност на цјеновнике услу- га ветеринарског института, ветеринарског завода и вете- ринарских лабораторија који мора бити једнак за исту вр- сту услуге.

(4) Ветеринарски институти, ветеринарски заводи и ве- теринарске лабораторије дужне су да до 1. децембра теку- ће године поднесу Министарству захтјев за сагласност на цјеновник услуга за сљедећу годину.”.

Досадашњи став 3., који постаје став 5., мијења се и гласи:

“(5) Ветеринарски институти, ветеринарски заводи и ветеринарске лабораторије обавезни су да испуњавају услове у погледу просторија, опреме и кадра, које правил- ником прописује министар.”.

По сли је до с а да шњег ст а ва 3., ко ји по ст а је ст ав 5., до- даје се нови став 6., који гласи:

“(6) Правилник о условима које морају испуњавати ве- теринарски институти, ветеринарски заводи и ветеринар- ске лабораторије у погледу просторија, опреме и кадра до- носи министар.”.

Члан 26.

У члану 52. у ставу 1. запета и ријечи: “осим ако су за- дужени за контролу рада Ветеринарске коморе” бришу се.

У ставу 4. у тачки б) послије ријечи: “услуга” додају се ријечи: “у првом кварталу текуће године”.

Члан 27.
У члану 55. став 4. мијења се и гласи:

У ставу 5. послије ријечи: “позивом” додаје се запета и ријечи: “уз најмање три ветеринарска техничара или три помоћна радника”.

Послије става 5. додаје се нови став 6., који гласи:

“(6) Ако ветеринарска станица има једну или више ор- ганизационих јединица ван сједишта, онда у сједишту има запослена најмање два дипломирана ветеринара или док- тора ветеринарске медицине и једног ветеринарског техни- чара или једног помоћног радника, а у свакој новој органи- зационој јединици по једног дипломираног ветеринара или доктора ветеринарске медицине и једног ветеринарског техничара или једног помоћног радника.”.

Досадашњи ст. 6, 7, 8. и 9. постају ст. 7, 8, 9. и 10.

Члан 28.
Послије члана 56. додаје се нови члан 56а., који гласи:

“Члан 56а.

(1) Право на овлашћење за спровођење обавезних вете- ринарских мјера на одређеном епизоотиолошком подручју имају ветеринарске организације са најмање два запослена доктора ветеринарске медицине или дипломирана ветери- нара и најмање једног ветеринарског техничара или једног помоћног радника, а дијагностичке претраге по основу ових мјера спроводе дијагностичке институције из члана 51. Закона.

(2) Ако на епизоотиолошком подручју неке општине не постоји регистрована ветеринарска организација са најма- ње два запослена доктора ветеринарске медицине или ди- пломирана ветеринара и најмање једним ветеринарским техничарем или једним помоћним радником, послови спровођења обавезних ветеринарских мјера додијелиће министар рјешењем регистрованим ветеринарским орга- низацијама са те општине на период од једне године.

(3) Ако на епизоотиолошком подручју неке општине не постоји регистрована ветеринарска организација, послови спровођења обавезних ветеринарских мјера додијелиће се заинтересованим ветеринарским организацијама из сусјед- не или друге општине или града.

(4) Ако на епизоотиолошком подручју неке општине не постоји заинтересована регистрована ветеринарска орга- низација за спровођење обавезних ветеринарских мјера, овлашћену ветеринарску организацију одредиће министар.

(5) Ветеринарске организације које су заинтересоване за спровођење обавезних ветеринарских мјера на одређе- ном епи зо оти оло шком под руч ју с а Ми ни ст ар ством пот пи - сују уговор на период од четири године, почевши од 1. ја- нуара 2013. године, након чега министар доноси рјешење о овлашћењу ветеринарске организације.

(6) Постојећа рјешења о овлашћењу за спровођење обавезних ветеринарских мјера остају на снази до 31. де- цембра 2012. године.

(7) Ветеринарске организације дужне су да спроводе обавезне ветеринарске мјере у складу са рјешењем о овла- шћењу за спровођење обавезних ветеринарских мјера само на епизоотиолошком подручју које им је додијељено.

(8) Све овлашћене ветеринарске организације дужне су да сваку кадровску промјену у року од 15 дана писменим путем пријаве Министарству.”.

Члан 29.
У члану 60. став 1. мијења се и гласи:

“(1) Ветеринари не могу самостално обављати послове ветеринарске дјелатности без положеног стручног испита и посједовања важеће ветеринарске лиценце.”.

Послије става 1. додаје се нови став 2., који гласи:

“(2) Ветеринарско-техничке послове који нису повеза- ни са постављањем дијагнозе могу обављати ветеринарски техничари са завршеним четвртим степеном стручне спре- ме и положеним стручним испитом, уз непосредни или по- средни надзор дипломираног ветеринара или доктора вете- ринарске медицине.”.

Досадашњи ст. 2, 3. и 4. постају ст. 3, 4. и 5.

Члан 30.

У члану 66. у ставу 1. послије ријечи: “сабирни цен- три” додају се ријечи: “сабирна мјеста за сирово млијеко, објекти за паковање јаја,”.

У ставу 6. ријеч: “седам” замјењује се ријечју: “осам”.

Члан 31.

У члану 70. у ставу 2. у првом и трећем реду, испред ријечи: “ветеринарске службе” ријечи: “јавне” бришу се.

Члан 32.

У члану 76. став 1. послије ријечи: “инспектора” дода- ју се ријечи: “и службеног ветеринара”.

Члан 33.

У члану 78. у ставу 1. број: “1.500” замјењује се бројем: “6.000”, а број: “15.000” замјењује се бројем: “18.000”.

У ставу 2. број: “500” замјењује се бројем: “2.000”, а број: “2.500” замјењује се бројем: “6.000”.

У ставу 3. број: “1.000” замјењује се бројем: “3.000”, а број: “10.000” замјењује се бројем: “9.000”.

Члан 34.
Послије члана 78. додаје се нови члан 78а., који гласи:

“Члан 78а.

(1) Новчаном казном од 3.000 КМ до 9.000 КМ казниће се за прекршај правно лице ако:

а) се не стара о здравственој заштити животиња и њихо- вој добробити и не води регистар на имању (члан 3. став 1),

б) не заштити здравље животиња од болести и инфек- ција које се преносе међу животињама и људима, као и од посљедица остатака штетних материја у прехрамбеним производима животињског поријекла и не поштује пропи- се о добробити животиња (члан 3. став 2),

в) не пружи хитну ветеринарску помоћ коју плаћа вла- сник животиња (члан 3. став 3),

г) не омогући ветеринарски преглед, не помажу прили- ком пре гледа, ка о ни при ли ком оба вља ња дру гих про пи с а - них мјера, не дозволи спровођење системске дератизације и дезинсекције, не изврше регистрацију имања, идентифи- кационо маркирање животиња и свако кретање животиња и не пријаве надлежној ветеринарској организацији (члан 3. став 4),

д) стави у промет животиње и производе и уколико не повуче оне који су већ стављени у промет, а постоје знаци промјене здравственог стања, односно сумња да су те жи- вотиње и производи ризични по здравље животиња или људи (члан 3. став 6),

ђ) не пружи све информације о кретању животиња и производа (члан 3. став 7),

е) не обезбиједи документацију да су спроведене све прописане ветеринарске мјере и да је извршен ветеринар- ски преглед на имању, односно објекту (члан 3. став 10),

ж) не обавијести најближу ветеринарску организацију, овлашћеног ветеринарског инспектора и ветеринарског ин- спектора (члан 10. став 1),

з) поступа у супротности са чланом 10. став 2. Закона,

и) не води регистар паса и не издаје прописане испра- ве у складу са одредбама овог закона (члан 14. став 9),

ј) не пријави набавку, односно не одјави пса у случају сваког губитка посједа животиње у року од осам дана од насталог догађаја (члан 14. став 12),

к) стави у промет животиње без потребне документа- ције (члан 14. став 15),

л) изда увјерење супротно одредби члана 14. став 17. Закона,